Öykü Penceresi Metni
- Kamenskome poklik sledi krv u žilama. Fanny se nasmije, hraneći papigu šećerom. Osvoji ga potajna želja da joj priđe i zaokrene vratom.
- Fanny, Fanny!
- Ćuti, budalo, ćuti!
- Greb, greb!
- Fanny, Fanny, my dear Fanny!
- A sada da se požurimo, dragi Alfrede. Ponijet ćemo samo najnužnije. Idemo u Kairo, Mletke ili u Ameriku.
- Pst, Camao!
- Odjednom se papiga stane kostrušiti kao mahnita i vikati, podražavajući njenom mužu. Pas dotrči i stane grepsti šapom po vratima.
- Kaži istinu, ništa ti neću učiniti, ali samo kaži istinu! Ta laž: to boli, boli!
- Nemam običaja da učinim seljaku tu čast da ga ošinem korbačem.
- Kamenski se skriva iza zavjese, no iskače kad Forest baci Fanny na pod.
- Vidi se da vam je otac amerikanski mesar!
- A šta ti je, moj bijeli Camao?
- Dragi... slatki... Alfrede... Tannhäuseru... nov život... dušo...
- Fanny slaže svom mužu da je Alfred tu samo da njoj sviranjem razbije dosadu. Taman kada je Forest povjerovao, papiga je počela mahnitalo lepršati.
- Forest, slušajući što papiga govori, shvati što se dešava i pobijesni. Alfredu stane na leđa i ostavi ga na betonu da umre, upuca pse i lakeja, zajedno s Fanny. Potom i sebe ubije tako što se udavi okovratnikom.
- Fanny, Fanny, moja draga Fanny! Fanny, moje gondže, Fanny, slatka mačkice!
- Kada su se susjedi probudili, pronašli su pet lešina i papigu koja pakosno kriještaše.
30 Milyondan Fazla Storyboard Oluşturuldu