Antigona, 5. čin

Zar znate jednog, tko bi plača, cvila se kanio, kad pomoć bi mu moglo to? Pa nećete l' je brže vodit? Grobu je zatvor'te, kako rekoh, pod svod, samu je najsamiju vi pustite, nek ili mre ili živa pod onakvim krovom gleda grob! Ta mi smo čisti, što je do te djevojke. A s nama tu na svijetu neće boravit.
Oj grobe, odajo mi bračna, dome ti oj dupki....u te polazim do svojih...Na broj najviše od mrtvijeh njih pogibe...sad slazim, prije no navrših žića vijek. Al' silno gajim nadu, da ću ocu svom, kad dođem, draga doć, a draga, majčice, i tebi, - draga tebi, glavo bratina. Ta ja vas mrtve sama svojim rukama i oprah i uredih.
Pa kakvu zakonu to zborim za volju?...Kreontu se učini to grijeh i strašna drskost...I sad me nevjenčanu, bez svatovca on ovako rukom zgrabi, vodi; udaje ni djece, onog tetošenja slatkoga, ne dostah se, već jadna 'vako sama ja bez prijatelja živa u grob k mrtvima gle idem. kakav zakon božji pogazih?
Još dušom njezinom istoga vihra gle viju evo udarci isti.
Pa zato će one, koji je vode, ta sporost njihova stajati suza.
Oj zemlje tebanske očinski grade i roda nam bozi, ah vode me i ne odolijevam više! Oh, gledajte mene, glavari Tebe, kćer kraljevsku, koja sama još ostah, -Što l' trpim a od kakvijeh ljudi, jer svetu dužnost izvrših!
Ao meni, riječ ta smrti je sasvim na domaku veće!
Pa i ne budim nikakve nade u tebe, ovako da se to ispunit neće.

Mehr als 40 Millionen Storyboards erstellt

Keine Downloads, Keine Kreditkarte und Kein Login zum Ausprobieren Erforderlich!